Дивно Дивјејево

Каже се да се празном бунару по воду не иде – па тако и у Дивјејево пристижу људи са свих страна света да добију утеху и помоћ. Ево кратке приче Ирине из Самаре о томе како се излечила од кичмене киле.

Серафимо – Дивјејевски манастир посвећен Светој Тројици, Русија

У јесен 2009. године почела је да ми трне лева нога и као резултат тога утрнела ми је цела лева половина тела. На рендгенском снимку доктори су открили три међупршљенске киле и једну у грудном кошу које је управо било пригњечено. Доктор, који је урадио рендгенски снимак одмах је упозорио, да ће предложити операцију али да ја не би требало да се с тиме сагласим, јер ако додирну нерв остаћу непокретна у 30-ој години. У недељу сам у храму заказала да за мене прочитају молебан преподобном Серафиму Саровском и икони Мајке Божије ,,Брзопомоћнице”. И ево шта се даље догодило. Раније, још 2009. године записала сам се за поклоничко путовање у Дивјејево, међутим, путовање је отказано али је код организатора остао мој број телефона. И тада, (одмах после заказивања молебна), мене су позвали из поклоничке агенције и предложили ми да пођем у Дивјејево.
У путу су ме веома болела леђа и на једној станици сам изашла из аутобуса да би протегла кичму јер је бол у леђима био веома јак. Једна поклоница ми је рекла да чим се поклоним моштима преподобног оца Серафима Саровског и окупам у лековитом извору да ће сав бол проћи. Одговорила сам јој да то знам, да верујем и да очекујем помоћ од њега. Ујутру смо се сви окупали на извору преподобног Серафима Саровског, узели воде из извора и пошли у манастир. Пред моштима није био велики ред и док сам стајала молила сам се оцу Серафиму, прилазећи ближе осетила сам необичну атмосферу око себе, хтела сам да заплачем и да се не удаљавам од оца Серафима. На вечерњем богослужењу стајала сам поред једног свећњака близу којег нико није стајао. Подигла сам главу и видела пред собом икону Мајке Божије ,,Брзопомоћнице”. Одмах сам се сетила молебна, који сам заказала и задивила се Божијој милости према мени која ме је довела у предивно Дивјејево. После вечерњег богослужења један свештеник је штапом преподобног оца Серафима благо ударао вернике по болесним местима и ја сам са сузама пришла к свештенику и замолила да и мене удари по леђима, јер на операцију нисам хтела да идем. Свештеник ме је у знаку крста благо ударио по леђима и ја сам плачући отишла да се још једном поклоним преподобном оцу Серфиму, од којег ми се није удаљавало… 
Повратак кући је био лаган и ја сам чак и заборавила на своје проблеме због којих сам дошла у Дивјејево. Код куће и на послу сви су се чудили како сам се ја излечила. А како се тек доктор зачудио! Запитао ме је како ми је успело да се излечим за само један викенд… Одговорила сам му да сам ишла у Дивјејево и да ме је отац Серафим излечио јер је то била воља Божија.

Извор: http://www.4удел.нне.ру Српски извор: http://www.prijateljboziji.com/_divno-divjejevo/1822

За Фондацију Пријатељ Божији
Са руског превео: чтец Дејан Ђуричић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s