И у Српској и Руској Православној Цркви већ одавно се усталило мишљење да је Свети Никола брзи помоћник свим људима који су у невољи и који му се са молитвом обрате. Многобројне су приче оних којима је свети Николај или свети Никола како код нас често зову овога светитеља, помогао. У наставку доносимо вам причу једне наше парохијанке о чудесној помоћи дивног Божијег светитеља.
И сама сам се увјерила да је Свети Никола брзи помоћник у невољама. Те, 2014 године, мислим да је био фебруар мјесец, била је велика олуја у Ирској, скоро пола милиона људи је било без струје и воде неколико дана.
Олуја је почела негдје око једанаест часова ујутро. Дјечаци су били у школи а муж на терену на другом крају Ирске. Ја сама кући и гледам страхоту очима, вјетар носи канте за смеће и чупа олуке са кућа. Из школе су стизале поруке да се дјеца покупе директно из учионица а не из дворишта као и обично. Рекли су да је у дворишту школе пала расвјета и да је потребан велики опрез. Ја не возим ауто и почињем да плачем и паничим како да доведем дјецу из школе по том невремену. У том јаду и очају стајем пред икону Светог Николе, наше крсне славе и плачним гласом га молим: «Крсна славо моја, помози ми да моју дјецу доведем живе и здраве безбједно из школе! Помози ми молим те, свети Николају!»
И гле, чудо! У року од двије минуте звони ми телефон, зове ме кума и каже ми да је кум кући и да ће ићи у школу да узме двије дјевојчице од нашег пријатеља Младена. Њихова дјеца су била мања тако да су већ била код куће. Онда ми кума рече да кум може покупити и довести Николу и Луку, моје синове!
Кренула сам пјешке до школе да бих се тамо нашла са њим јер учитељи неће пустити дјечаке са неким кога не знају. Вјетар дува тако јако да ме враћа уназад, буквално пар корака напријед, пар назад, носи саобраћајне знакове, дрвеће пуца унаоколо, ужас живи.
Не могу да дишем јер у устима осјећам укус океана и соли (а око петнаест километара смо ваздушне линије од океана) али некако стижем до школе гдје влада незамислива паника.
Стављамо момке у ауто испред улаза у школу и крећемо назад а олуја као да се у тренутку заледила, те нормално долазимо кући. Враћам се и захваљујем Господу Богу, његовој Мајци Пресветој Богородици и Нашем заштитнику Светом Николи.
Божица Елчић
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 