Једном је руски свештеник био упућен у посјету Александријској патријаршији, у Африку. После званичних сусрета и преговора, баћушки су предложили да отпутује у Кенију, у једну локалну парохију, на славу цркве. Кенијска парохија је, логично, била сасвим црначка.

Настојатељ је за вријеме службе предложио нашем свештенику да произнесе неколико возгласа. Када се свештеник појавио на амвону појци су престали да пјевају а парохијани су се опрезно утишали.

Коначно, настојатељ је схватио да се догодило нешто необично, изашао је на амвон, погледао је у парохијане и све је схватио.

• Браћо, нека вас не чуди, што сада служи бијелац! – рече Кенијац. – Он је Рус! Вјерујте ми, његова душа је исто тако црна као и наша!

И служба је настављена нормалним током…

Са руског: Парохија Кравичка

Извор: фб страница Георгије Богомолов

Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима.  ©Парохија Кравичка