Очију склопљених на пола
Уморна од пута песме и радости
Спазих у камену птицу белу
Што стаде на путу до вечности
За време лепо и кратко к’о сан
Поглед ми опет полете високо
Огроман бисер у камену сија
За душу храна, рај за око
Путем од кога застаје дах
Од страха спремна да полетим
Кренусмо вођени снагом жеље
Да се поклонимо моштима светим
© novostiplus.org
Одмиче време, циљу смо ближе
Чудно осећање прожима тело
Високо у стени манастир блиста
Овде је људске вечности дело
Престаде умор, несташе бриге
Жеља постаде део јаве
Искрсну пред нама смеран и тих
Манастир Острог, достојан славе
Миланка Илић
(први пут објављено у часопису: „Дринска жуборења“, бр. 3, септембар 1998.)
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 