СПАСО-ПРЕОБРАЖЕЊСКИ ВАЛАМСКИ МАНАСТИР

          Једна од најславнијих древних обитељи Русије јесте Валамски Спасо-Преображењски ставропигијални мушки манастир који се налази у сјеверном дијелу Ладошког језера, на острвима Валамског архипелага. Почевши од XIX вијека поклоници називају Валам крајичком земаљског раја и сјеверном Светом Гором. Неземаљска љепота природе, тишина и удаљеност од свјетске сујете остављају незаборавне утиске и пружају духовну радост и утјеху свакоме ко дође на поклоничко путовање на ово свето мјесто.

Што се тиче историјских података о настанку овог манастира, мишљења историчара се разликују. Једни почетак манастира виде још у вријеме покрштавања Руса, други у нешто каснијем периоду. Манастирско предање свједочи о томе да су се прве обитељи овде појавиле у вријеме покрштавања Русије.[1] Манастир који су основали преподобни Сергије и Герман [2]  већ тада је постао духовни центар сјеверног дијела руске земље. Не зна се тачно ко су они али се сматра да су дошли са истока, односно, да су били Грци поријеклом. Такође, у писаним споменицима постоји свједочанство да су они законом установили општежитељни карактер манастира. Посљедица слабих историјских податка о првобитном животу манастира свакако је повезана и са чињеницом да је Валамски манастир често био обухватан пожарима усљед којих су били изгубљени љетописи који су садржавали историјске податке о монашком животу, и о датуму настанка самог манастира. Црквено предање нам казује још и то да је свети апостол Андреј Првозвани који се сматра просветитељем Словена из Кијева дошао у Новгород, а затим и до Ладошког језера[3] и острва Валама којег је благословио својим крстом. Житије светог Аврамија Ростовског[4] нам свједочи да је већ у X вијеку на острву постојало манастирско братство на челу са игуманом. Није познато ко је продужио монашки живот после преподобних Сергија и Германа Валамских али је тачно да су у манастиру остали игуман и братија. Ради обављања богослужења постојао је храм Свете Тројице. Братија обитељи су живјели богоугодним животом и били примјер за остале, посебно за новокрштене. У том периоду од валамске братије треба споменути преподобног Аврамија оснивача Богојављенског манастира у Ростову, затим, игумане Јоакима и Теогноста који су управљали манастиром у периоду крштења Русије, иако о њима немамо поузданих историјских података.

Прве веће невоље и искушења манастир трпи већ у XI вијеку када Швеђани нападају валамске монахе и грабе и пале обитељи.[5] У вријеме напада Швеђана 1163-1164 г., по свједочанству древних новгородских љетописа догодило се обретење моштију преподобних Сергија и Германа Валамских. Усљед опасности од најезде непријатеља, мошти преподобних Сергија и Германа су биле пренесене у Новгород када је и започето црквено поштовање ових светитеља у новгородској епархији. Када је опасност прошла 1182. г. мошти су враћене на Валам гдје и данас пребивају. У знак сјећања на тај догађај Руска Православна Црква 11/24. септембра празнује Пренесење моштију преподобних Сергија и Германа валамских чудотвораца.

До првог рушења Валам се називао обитељ Свете Тројице, о чему свједочи житије преподобног Аврамија Ростовског. Тај стари, дрвени храм Свете Тројице је у потпуности уништен, па је нови главни храм Валама изграђен од камена и освећен у име Преображења Господњег. Први забиљежени подаци о овом манастиру свједоче да је имао и два скита – један у част Рождества Христовог, а други у част светитеља Николаја Чудотворца. Из житија преподобног Александра Свирског који се подвизавао у манастиру у XV вијеку може се уочити да су постојале келије за братију, а да је за оне који су долазили у манастир постојао и конак. У овом периоду овде се налази већ око 600 насељеника а монаси су због свог усрдног труда и молитве већ почели да добијају свјетски глас привлачећи мноштво поклоника на острво. У вријеме свог процвата Валамски манастир је био средиште монаштва читавог сјеверног краја слично Кијево-Печерској Лаври на југо-западу и Тројице-Сергијевој Лаври у централном дијелу Русије. У XVI вијеку када су Швеђани поново започели ратне сукобе са Русијом и Валамски манастир није остао недирнут. Швеђани су 20. фебруара 1578. г.  напали манастир приликом чега је мученички за православну вјеру пострадало осамнаест монаха и шеснаест искушеника. После потписивања примирја са Швеђанима 18. маја 1595. г. Русији су враћене древне новгородске земље. Цар Теодор Јовановић (1557- 1598) је 8. новембра 1597. г. наредио да се из царске ризнице обнови манастир и да се у обитељи саграде цркве, келије и трпезарије. За вријеме игумана Макарија, Валамска обитељ је била уништена у потпуности а настојатељ и братија манастира који нису жељели да се удаље са овог светог мјеста погубљени су од стране Швеђана 1611. године, проливши мученичку крв и тако исповједивши православну вјеру.

Након сто година, цар Петар I (1672 -1725) поново враћа Валам у оквире своје царевине и 1715. г. издаје указ о обнављању обитељи и изградњи Преображењског храма. По архитектури и облику градње Преображењски храм је био сличан храму Саровске пустиње и византијским манастирима. Манастир су често посјећивале утицајне личности као и императори. Тако је по пројекту А. М. Горностајева на пристаништу 1865. године изграђена „Царска“ капела посвећена икони Божије Матере „Знамење“. Захваљујући напорима игумана Назарија у XVIII веку је донешен строг типик по узору на типик Саровске пустиње који је предлагао три облика монашког живота: отшелнички, скитски и општежитељни. Скитови су се налазили на различитим острвима Валамског архипелага пружајући на тај начин могућност монасима да се подвизавају у самоћи. У вријеме игумана Назарија била је изграђена и Петропавловска црква 1805. г. и подигнут звоник висине 72 метра. Свој највећи процват манастир доживљава у XIX вијеку. У вријеме игумана Дамаскина који је манастиром мудро управљао четрдесет година, изградња достиже свој врхунац будући да је за овај посао игуман изнајмљивао само професионалне архитекте и будући да су били испуњени сви друштвено-политички услови за миран и благочестив развој монашког живота.

Почевши од XIX вијека поклоници називају Валам крајичком земаљског раја и сјеверном Светом Гором. Неземаљска љепота природе, тишина и удаљеност од свјетске сујете остављају незаборавне утиске и пружају духовну радост и утјеху свакоме ко дође на поклоничко путовање на ово свето мјесто.

У овом периоду је захваљујући ученицима светог Пајсија Величковског била обновљена древна традиција старчества која је била предвиђена ради духовне помоћи и руководства новопридошлих монаха и поклоника. Појавом стараца још више се увећава број оних који долазе у манастир по савјет, молитву или благослов за свако важније животно дјело. У овом периоду у манастир поред императора су почели да долазе и многи композитори, научници, писци и умјетници желећи да се духовно укријепе у свештеном простору валамске обитељи.

У периоду од 1811. до 1917. г. Валамски архипелаг је улазио у састав Руске империје, велике Финске кнежевине. Захваљујући чињеници да је после Октобарске револуције Валам прешао у руке независне државе Финске црквене грађевине нису потпале под масовно уништавање совјетских власти. После совјетско-финског[6] рата Валамска острва су прешла под власт Совјетског Савеза. Бјежећи од политичког и идеолошког прогонства монаси су били принуђени да напусте обитељ и да се преселе у Финску гдје су основали Ново – Валамски манастир који је сачувао све пријетходне обичаје и традицију.[7] Напуштене зграде бивше Валамске обитељи совјетске власти су користиле за личне, грађанске циљеве. Таква ситуација је била све до краја XX вијека. Уочи празника Андреја Првозваног 1989. године на Валаму је обновљен монашки живот, а 1990. г. манастир је добио статус ставропигијалног. За игумана је у јануару 1993. г. назначен Панкратије Жердев епископ Тројицки. У том периоду обновљено је десет скитова и створени су одлични услови за развој скитског облика монашког живота. По благослову Његове Светости Патријарха Алексија II 1999. г. је било установљено празновање Сабора Валамских светитеља, другог дана послије Преображења који је престони празник манастира.

У наше вријеме, 2008. г. изграђен је нови Свето-Владимирски скит у којем се налазе и Патријаршијска резиденција, музеј и иконописно одељење. Познати монаси који су се кроз историју подвизавали у Валамском манастиру су монах Корнилије Палеостровски, преподобни Арсеније Коневски, преподобни Александар Свирски, преподобни Саватије Соловјецки, преподобни Јефросин Синојезерски, преподобни Атанасије Сјандемски, јеросхимонах Антипа, свети Андреј Ондрусовски, свети Генадије Чудовски и многи други монаси, старци, преподобни и мученици за православну вјеру. Светитељ Игњатије Брјанчанинов је о овом светом мјесту овако записао: „Валам, на којем ви видите високе планине, постаће за вас та духовна висина са које је могућ прелазак у обитељ раја.“

Највеће светиње поред моштију светих Сергија и Германа Валамских чудотвораца које се налазе у Спасо – Преображењском сабору ка којима притиче огроман број вјерујућих поклоника, јесу и чудотворна икона Божије Матере „Валамска“ коју је иконописао монах Алипије 1878. г., и икона свете праведне Ане, мајке Пресвете Богородице, која молитвено помаже онима који пате од бесплодности. Истакнуто мјесто у православном свијету има и Валамски хор који у свом широком репертоару има не само црквене богослужбене пјесме већ и ауторски оригинална дјела. Сваке године на Валам дође хиљаде људи, а у последње вријеме је све више богомољаца са свих страна свијета који желе да се духовно напоје са овог древног, живоносног извора православне вјере.

Написао: Парохија Кравичка

[1] Покрштавање Русије јесте феномен који је трајао више вијекова а започет је крштењем и преласком у хришћанство кијевског кнеза Владимира 988. године.

[2] Преподобни Сергије и Герман Валамски чудотворци се празнују 28/11 јула и 11/24 септембра.

[3] Ладошко језеро је по површини највеће језеро у Европи а петнаесто на свијету. Налази се у европском дијелу Русије, у близини руско-финске границе. Карактеристике овог прелијепог острва су и честа појава фатаморгана и бронтида односно појаве тутњаве и звукова у дубини језерске воде који се добро чују и на површини.

[4] Свети Аврамије Ростовски празнује се 29/ 11 новембра.

[5] Руско – шведски односи су кроз историју били обележени бројним ратним конфликтима. Хронологија тих ратних дешавање почиње још од XI вијека борбом за приобални дио Финског залива, међу којима се налазио и Валамски архипелаг, и протеже се до почетка XIX вијека, тачније до 5. септембра 1809. г.  када је у Хамини потписан мировни договор по којем је читава територија Финске припала Русији.

[6] Совјетско-фински рат 1939-1940 г., у историји познатији још и као Зимски рат.

[7] Ново – Валамски Спасо-Преображењски мушки манастир (фин. Uusi Valamo) или Нови Валам је једини православни мушки манастир Православне Финске Цркве. Први игуман је био отац Харитон Дунајев и управљао је манастиром у периоду од 1940-1947. године.

Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка