Ирина Верхградскаја из Новосибирска има један занимљив хоби. Она се бави израдом лутки. Ова талентована жена је почела да прави лутке још у дјетињству, но озбиљније се томе посветила тек после 30 година када је почела да шије лутке за своју дјецу.
Наиме, Ирина је у дјетињству проводила доста времена по болницама. Једном су јој поклонили лутку коју је дјевојчица назвала Људка. По њеним ријечима, та лутка јој је постала права другарица и увесељавала ју је у тешким тренуцима.
Тренутно је у њеној колекцији преко 1600 лутки. Последњу колекцију коју је урадила и по којој се и прославила је назвала „Мили моји старци“ и на њима је приказала уобичајене сцене из живота старих и немоћних људи.
Ирина је на један умјетнички дирљив начин, приказујући и најситнији детаљ, успјела да подстакне људе да више размишљају о својим родитељима, бакама и дједовима и да пробуди неке успаване струне наше душе.
Приредио: Парохија Кравичка
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 