У Москви су почетком 60-их година за вријеме гоњења под Хрушчовом одлучили да приреде антицрквени спектакл. На сцени су изградили декорацију у виду подрума вина. Према сценарију, у том подруму се окупило мноштво монаха, свештеника, блудница и другог порочног свијета. Они су пили, лудовали и пјевали богохулне пјесме. Сви се кикоћу и плешу међу флашама које су биле свуда побацане. Мноштво је тих флаша, па је чак и крст који надвисује декорацију, слично крсту на црквеној куполи, направљен од флаша.
Према сценарију у ту масу улази „Христос“. Он гледа на монахе који лудују и галами: „Еј, ви, слушајте! Сада ћу читати „Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско; Блажени су који плачу…“ и на тај начин чита три заповјести блаженства. Но, видjећи да нико не обраћа пажњу на њега, зјева и срдито баца Јеванђеље на под. «Кад би само знали колико ми је све то досадило. Дајте, чашу, али велику!» Они му захватају из бурета са вином а „Христос“, према сценарију, на екс испија садржину и постаје дио свеопште баханалије…
На премијери је требало да се појави сам генерални секретар Никита Хрушчов и друга уважена лица. По жељи предсједника државе улогу Христа је требао да одигра један млади глумац, његов миљеник. Глумац који је био исто тако безбожан као и други, са радошћу је прихватио позив добивши предлог да одигра Христа. Улогом у том спектаклу могла се добити и државна награда. Ради саме оригиналности нашли су му праву Библију са текстом на руском језику и почели су са репетицијама.
У позориште, на премијеру представе, су стигли многи одговорни другови, представници дипломатског корпуса. Сала је била пуна. Завјеса се подигла и пред гледаоцима се указао познати подрум, монаси са блудницама, буре са вином и крст од флаша.
© i.pinimg.com
Весеље је било у пуном јеку кад се појавио „Христос“. Стао је испред гледалаца, отворио Библију и почео према сценарију да чита Заповјести блаженства. Читао је прву, другу заповјест, даље и трећу, но није се зауставио и наставио је да чита и даље…
Сагласно сценарију, књига је већ одавно требала да буде на земљи, а лажни „Христос“ је требао да се присаједини општем весељу. А он из необјашњивог разлога не може да се заустави и као омађијан чита све Заповјести до краја. Онда је прочитао читаву пету главу Јеванђеља од Матеја, а затим и шесту…
Гледаоци су почели да претпостављају да на сцени нешто није у реду. Умјетници су престали са циркусом. Сви су нијемо посматрали. Глумац је завршио читање Бесједе на гори, прекрстио се према крсту од флаша и уз ријечи: „Помени ме, Господе, у Царству Твоме“ у сузама отишао са сцене. У сали је завладала гробна тишина.
Био је велики скандал, али вијести о овом догађају су се појавиле само у западној штампи захваљујући аргентинском новинару који је присуствовао спектаклу и који је све видио својим очима.
Господе Исусе Христе, помилује нас грешне!
Василије Ирзабеков
Са руског: Парохија Кравичка
Датум: 29. мај 2020. год.
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 