ТЕЛЕВИЗОР, СИН И РОДИТЕЉИ

Једном је учитељица замолила дјецу да напишу састав о томе шта би они хтјели да Бог учини за њих.

Увече када је прегледала радове, наишла је на један рад који ју је веома погодио.

Тог момента је ушао њен муж и видио ју је како плаче.

  • Шта се догодило? – упитао је.
  • Прочитај, – одговорила му је, – пруживши рад једног дјечака.

„Господе, данас ти се молим за нешто посебно – претвори ме у телевизор. Ја хоћу да заузмем његово мјесто. Хоћу да живим као што живи телевизор у нашој кући. Хоћу да имам посебно мјесто и да окупљам породицу око себе. Да ме слушају, не прекидајући ме и не постављајући питања када ја причам. Хоћу да будем у центру пажње. Хоћу да се и о мени брину као што се брину о телевизору када се поквари. Хоћу да будем у друштву тате, кад се он чак и уморан врати кући. Да ми мама прилази када остане сама и када је тужна, умјесто да ме игнорише. Желим, да барем понекад, моји родитељи оставе све по страни и барем мало времена проведу са мном. Боже, ја не желим пуно… Ја само хоћу да живим као што живи сваки телевизор.“

  • Кошмар! Сирото дјете! – узвикну муж. – Па какви су то родитељи?!

Учитељица са сузама у очима одговори: – Ово је састав нашега сина.

Са руског: Парохија Кравичка

Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима.  ©Парохија Кравичка

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s