Наталија Романовна Ничај је дјечији кардиохирург из Новосибирска и са 33 године је специјалиста за срце и крвне судове и млађи научни сарадник. Има диплому кандидата медицинских наука. Удата је, воли путовања а завршила је још и кулинарски и ронилачки курс и активно се бави изучавањем енглеског језика.
Оно по чему је Наталија постала позната у свијету и по чему је понос Русије јесте чињеница да је за седам година рада као кардиохирург извршила преко 400 операција на срцу беба од новорођенчади до треће године. Небројено је много коментара по друштвеним мрежама и интернет пространству благодарности, ријечи љубави и захвалности, љекарки Наталији од родитеља беба које је она оперисала и које је изљечила.
А ево шта сама Наталија, која је поред свега остала веома скромна особа, каже: – Дјеца су за мене светиња. Она никада не лажу, она су искрена. Чињеница да им мој посао помаже да буду здрава и срећна, не може ни са чим да се упореди. Рекла бих да је то нешто непроцијењиво.
О емоционалној везаности
За мене је веома тешко да се дистанцирам и да не проживљавам проблеме мојих малих пацијената. Искрено се вежем за сваку бебу и преживљавам све наше успјехе и пропусте. Свим силама се трудим да помогнем и просто не могу да не учествујем и на унутрашњем нивоу. То је тешко, али другачије не могу. Сјећам се свих својих пацијената. Наравно, не по именима, већ по дијагнозама. Дешава се да сретнем дијете на улици, загледам се и схватим да је мој пацијент.
О најтежим операцијама
Има свакаквих операција. Физички најтежа операција је трајала више од 12 сати, ушли смо у операциону салу у 9 сати ујутру и изашли у 11 сати увече. А сама емоционално најтежа операција није била толико дуга но која је веома унутрашње исцрпљивала.
О пацијентима
Веома волим своје пацијенте и увијек ми је драго када ме посјећују. Пратећи како они расту и развијају се и схватајући да су добро, осјећам велику сатисфакцију од свога посла. То и јесте највећа награда за посао који ми обављамо. Никада нисам размишљала да одем из медицине или да се опробам у нечему другом. То је мој живот.
О учењу
Медицина ме је учинила спокојнијом. На многе ствари сада гледам другачије. Веома много волим да учим, да сазнајем нешто ново и да добијам знања из најразличитијих сфера. Одбранила сам кандидатску дисертацију но научну дјелатност нисам оставила и заједно са колегама радим на веома занимљивој и корисној теми.
О циљевима и маштама
Као специјалиста маштам о професионалном напредовању. Но, то није машта већ пре ће бити циљ који ме тјера на даљи развој. А још маштам о томе… да се наспавам! Желим миран живот без трзавица, но при томе да у животу постоје неки доживљаји, и наравно путовања. Веома бих вољела да видим читав свијет!
Исписао: Парохија Кравичка
(по материјалима сајта – Гордость России – priderussia.ru)
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 