Рибар је превозио једног човека на чамцу.
Путник га пожуриваше:
– Брже, касним на посао.
Онда је приметио да је на једном веслу написано „моли се“, а на другом „труди се“.
– Зашто је ово написано? – питао је.
– Ради подсећања, – одговорио је рибар. – Да не би заборавио да се треба молити и трудити.
– Да, трудити се, логично, то је свима потребно а молити се… – човек одмахну руком, – то није обавезно. То ником није потребно. Зашто губити време на молитву?
– Није потребно? – упита рибар и из воде извади весло са натписом „моли се“ и поче да весла само са једним веслом. Чамац поче да кружи у месту.
– Ево видиш шта је труд без молитве. Кружимо у месту и нема никаквог кретања у напред.
Одавде је јасна поука: да би успешно пливали по узбурканом животном мору у рукама треба чврсто држати два весла на којима пише „молити се“ и „трудити се“.
Приредио: Парохија Кравичка
Извор: Олга Кљукина. Био једном један човек. Епархија Зворничко-тузланска: Бијељина, 2020.
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима.
©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 