Мени Почетак

ДВА ВЕСЛА

Рибар је превозио једног човека на чамцу.

Путник га пожуриваше:

– Брже, касним на посао.

Онда је приметио да је на једном веслу написано „моли се“, а на другом  „труди се“.

– Зашто је ово написано? – питао је.

– Ради подсећања, – одговорио је рибар. – Да не би заборавио да се треба молити и трудити.

– Да, трудити се, логично, то је свима потребно а молити се… – човек одмахну руком, – то није обавезно. То ником није потребно. Зашто губити време на молитву?

– Није потребно? – упита рибар и из воде извади весло са натписом „моли се“ и поче да весла само са једним веслом. Чамац поче да кружи у месту.

– Ево видиш шта је труд без молитве. Кружимо у месту и нема никаквог кретања у напред.

Одавде је јасна поука: да би успешно пливали по узбурканом животном мору у рукама треба чврсто држати два весла на којима пише „молити се“ и „трудити се“.

Приредио: Парохија Кравичка

Извор: Олга Кљукина. Био једном један човек. Епархија Зворничко-тузланска: Бијељина, 2020.

Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. 

©Парохија Кравичка

Категорије:ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ

Tagged as:

parohijakravicka

Парохија Кравичка
(Митрополија Дабро-босанска) СПЦ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: