Једном је свештеник приметио једног дечака који се више од осталих задржао у цркви. Било је видно да је дечак нечим узрујан.
Свештеник приђе дечаку и упита га:
– Шта те брине, малиша?
– Реците ми, молим вас, да ли рај и пакао стварно постоје?
– Постоје, – одговори свештеник.
– А животиње, да ли одлазе у рај или пакао?
– Не, мислим да су рај и пакао намењени само људима.
Дете одахну са олакшањем.
– А зашто си питао? – упита га свештеник.
Пре неколико дана, пас је угризао мог млађег брата и ја сам, у љутњи, изударао пса штапом до смрти.
– Не растужуј се, – свештеник је покушавао да га смири.
– Ако си се покајао, Бог ће ти опростити. Ти се, малиша, сигурно бринеш за душу тог пса?
– Не, већ се бојим да га не сретнем када умрем.
Приредио: Парохија Кравичка
Извор: Олга Кљукина. Био једном један човек. Епархија Зворничко-тузланска: Бијељина, 2020.
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 