Један цар је послао гласника цару суседних земаља. Писмоноша је закаснио и брзо ушавши у цареву салу, задихан од брзог путовања, почео да излаже поруку свог владара:
– Мој господин… ми је наредио да вам кажем да му дате белог коња са црном гривом, а ако не дате таквог коња онда…
– Не желим више да слушам! – цар прекину задиханог гласоношу.
– Реци свом цару да ја немам таквог коња, а и да имам онда…
Онда застаде, а гласоноша чувши такве речи, уплаши се и побеже из дворца. Скочио је на коња и појурио назад да исприча своме цару о овако дрском одговору.
Саслушавши поруку, цар се страшно наљутио и објавио је суседном цару рат.
Рат је дуго трајао, много крви је било проливено и земља опустошена.
Истрошивши своје ризнице и изморивши војску оба цара су се коначно сагласила на примирје не би ли боље обсудили своје намере један к’ другом.
Када су отпочели са преговорима, други цар је упитао првог:
– Шта си хтео рећи својом фразом: ‘Дај ми белог коња са црном гривом а ако не даш онда…’?
– ‘…онда коња са другом бојом’, – настави овај.
Ето, то је оно што сам имао у виду. А шта си ти хтео рећи својим дрским одговором: „Немам ја таквог коња, а да имам, онда…“?
„…онда би га одмах послао као поклон мом добром суседу“ , одговорио је цар.
Научи се слушати. И најмања журба може да изазове велике и непријатне последице.
Приредио: Парохија Кравичка
Извор: Олга Кљукина. Био једном један човек. Епархија Зворничко-тузланска: Бијељина, 2020.
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 