ЧАРОБНИ ВИОЛИНИСТА (Да ли смо способни да осјећамо нешто заиста вриједно и лијепо)

Човјек је стао на једној станици метроа у Вашингтону и почео је да свира на виолини. Догодило се то једног хладног јануарског јутра. Свирао је шест Бахових симфонија, у трајању око 45 минута.

За то вријеме, пошто је то била сама шпица, израчунали смо да је 1100 људи прошло тим путем а већина од њих је ишла на посао.

Прошле су три минуте и мушкарац средњих година је примјетио музичара. Он је успорио свој корак, стао на пар секунди а онда пожурио својим послом. Минут касније, музичар је зарадио свој први долар: жена је бацила долар у кутију, и не задржавајући се, отишла.

Након неколико минута неко се наслонио на зид да би га послушао, но погледавши на сат, збрисао је. Највјероватније да је каснио на посао.

Онај који је обратио највише пажње био је трогодишњи дјечак, но њега је мајка одвукла за собом. Исто тако је одреаговало још неколико дјеце. Но, сви родитељи без изузетка, су их тјерали да пођу даље.

За 45 минута колико је музичар свирао само се шест људи зауставило и задржало неколико минута. Око 20 њих му је дало новац. Сакупио је 32 долара али су сви наставили ићи својим путем. Када је завршио, то нико није примјетио. Нико није аплаудирао, није било никаквог признања.

Нико није знао да је виолиниста био Џошуа Бел, један од најталентованијих музичара на свијету. Управо је одсвирао једну од најтежих икада написаних симфонија, на виолини која је коштала 3,5 милиона долара.

Два дана прије него што ће наступити у метроу, све карте за његове концерте у театру Бостана су биле распродате гдје је просјечна цијена за једно мјесто износила 100 долара.

Пројекат „Џошуа Бел свира инкогнито у метроу“ организовао је Вашингтон Пост (Washington Post) као дио социјалног експеримента о доживљајима, укусима и приоритетима код људи.

Задатак експеримента се састојао у сљедећем:

– Да ли можемо да доживимо љепоту у обичном окружењу, и у моменту који није прави? Како реагујемо и шта чинимо да би смо то схватили? Признајемо ли таленат у неочекиваном окружењу?

Један од могућих закључака овога експеримента може да буде и сљедећи:

– Уколико не пронађемо један минут да станемо и послушамо једног од најбољих музичара на свијету, који свира најбољу музику икада написану, колико тога важнога у животу нисмо у могућности да примјетимо?

Исписао: Свештеник Парохија Кравичка

По материјалима: vk.com – Книги

Датум: 30. децембар 2020. год.

Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, или позивања на извор, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s