Један човек је имао три друга. Прва два друга је много волео, а према трећем се односио са омаловажавањем.
Али, једанпут се догодило да су том човеку дошли цареви посланици и дали му указ да се хитно јави владару и дâ одговор за дуг од десет хиљада златника.
Пошто није имао такву суму за уплату, човек се обрати својим друговима.
Први је на његову молбу овако одговорио:
– Ја и без тебе имам много другова и баш сада идем да се веселим са њима… Ево, изволи, два златника и ништа више ти не могу помоћи.
Следећи друг је одговорио:
– И сам се налазим у тешкој ситуацији, али те могу спровести до цара и више од мене не очекуј.
Само је трећи друг од којег се овај није ,чак, ни надао рекао:
– Ради онога што си урадио за мене, отплатићу пола твога дуга. Сам ћу ићи са тобом код цара и замолићу га да те не предаје у руке твојих непријатеља.
Први друг је погубна страст ка стицању и богатству. Она ништа не даје човеку само кошуљу и мртвачки покров на погребу.
Други друг су ближњи и човекови рођаци. Они само и могу да отпрате човека до гроба.
А трећи друг су наша добра дела. Управо ће она бити наш заступник пред Господом, помоћи ће нам да прођемо митарства после смрти и молиће Бога за нас.
Извор: Олга Кљукина. Био једном један човек. Епархија Зворничко-тузланска: Бијељина, 2020.
Приредио: Свештеник Парохија Кравичка
Датум: 03. фебруар 2021. год.
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, или позивања на извор, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 