Једном је учитељица из Минесоте дала ученицима овакав задатак. Требало је да саставе списак ђака из разреда, да размисле шта се највише од свега свиђа у свакоме од другара из школских клупа и да се та врлина упише поред њиховог презимена. На крају часа она је покупила спискове. То се догодило у петак. За викенд је прегледала резултате и у понедјељак је свакоме ученику подијелила лист на којем је побројала све оно добро што су у том ученику другари примјетили. Дјеца су читала и понегдје се раздавао шапат: „Зар стварно овако мисле о мени? Ни слутио нисам да ме овако воле“. У разреду нису заједно разговарали о резултатима али је учитељица знала да је постигла циљ. Њени ученици су повјеровали у себе.
После неколико година један од ових дјечака је погинуо у Вијетнаму. Сахрана је била у отаџбини, у Минесоти. Дошли су да се од њега опросте његови бивши другари из школе, учитељи, наставници. На опијелу је његов отац пришао учитељици:
- Желим нешто да вам покажем. Из новчаника је извукао папир који је био поцјепан на преклопу и четвероструко пресавијен. Било је очигледно да је више пута био исчитаван и држан. Ово су нашли међу стварима мога сина. Он се није растајао од њега. Препознајете ли ово? – Пружио јој је папир. То је био списак добрих особина које су у њему видјели његови школски другари.
- Много вам хвала, – рече његова мајка. – Наш син је то чувао као благо.
У том моменту се догоди нешто задивљујуће. Један за другим, другари су почели да ваде исте такве папире. Многи су их увијек држали уза се, у новчаницима. Понеко је свој чак чувао у породичном албуму.
Један од њих је рекао: – Ове спискове смо сви чували. Зар нешто овако може да се баци?
Са руског: Свештеник Парохија Кравичка
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, или позивања на извор, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 