У Братунцу је у сриједу 17. фебруара у Дому културе представљена књига пјесама наше суграђанке Милојке Живановић под називом „Шака ситница“ која је објављена 2020. год. у издању Клуба писаца „Вуково перо“ из Лознице и Галаксијаниса из Ниша.
Ово је иначе друга по реду збирка пјесама М. Живановић а њена прва књига носи назив „Кофер успомена“ и објављена је 2019. год.
Заустави године Све су моје јесени у мени, И кад лију, дуге хладне кише И кад прво воће зарумени, Ја сам сама, никог нема више. Успоравам године што журе Улице ми пусте којим сам ходала. Очи виде и када зажмуре Пар латица у осмјех сам додала. Душа ми постаде твојој сродна, А самоћа стеже ме све јаче Понос ми је жетва бесплодна, А сјећање понекад заплаче. За рањено срце пјесму ћу пронаћи, Отпустићу ноћи, дан ће да завлада Сама себи морам некако помоћи Сјећањем што збори да сам била млада.
Животни пут Препријечићу једном пут животу Нека стане, нека се не жури, Да осјетим сву ову љепоту, Док ми вријеме сасвим не исцури. Замолићу хладни облак сиви, Да задржи нестрпљиву кишу, Све што жели нек једном оживи И сва чула нека се зањишу. Нека јела исприча бор вити Кад му вјетар свије младе гране, Да не може никад касно бити Оживјети успомене старе.
(Из књиге „Шака ситница“ Милојке Живановић)
Исписао: свештеник Дејан Ђуричић
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, или позивања на извор, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 