Пустош н'јему прекри хладна тама, љута жица пркоси слободи. Међ' многима, али ипак сама. Дара брата, за ручицу води. Лице мрско, нељудски се цери! Пиром смрти себи да угоди отворио човјек пакла двери... Дара брата, за ручицу води. Страшна језа, болне крике мрви, црн' режисер представу изводи, главни глумац пије пехар крви, Дара брата, за ручицу води. Кама сијече вјечност на комаде! А прикладно адовој пригоди, постројио кнез таме бригаде... Дара брата, за ручицу води. Ал' не земљом, нег' по мирној води, к' Лађи Светој што свијетом броди и сву дјецу, Дара с' братом води, да их мила мајка, опет роди.
Небојша Марковић, теолог
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 