Једном ми је бака дала овакав савјет.
– „Ако ти је тешко а ти крени полако… Чини оно што требаш и то помало, – појаснила је бака. – Не гледај шта ће бити. И не размишљај чак о томе шта ће се догодити сутра. Опери суђе. Избриши прашину. Напиши писмо. Скувај супу. Видиш? Полако се крећеш. Направиш један корак, па станеш, одмориш се, похвалиш сама себе. Па онда други. После њега трећи. И сама нећеш примјетити како ће твоји кораци постати дужи. Настаће вријеме када ћеш моћи размислити о сутрашњем дану без суза.“
Јелена Михалкова „Соба старинских кључева“
Са руског: свештеник Дејан Ђуричић
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 