МАЈЧИНА МОЛИТВА (Јављање једне мајке након њене смрти)

Да „мајчина молитва и са дна мора може извући“ ову пословицу знају наравно сви. Но да ли сви вјерују да ова пословица није изречена само реда ради већ да је савршено истинита и да је потврђена небројеним мноштвом примјера кроз много вјекова? Отац Павле, монах, испричао ми је догађај који му се догодио. Он је то пренио као да је све тако и требало да буде. Мене је задивио овај догађај и ја ћу вам га препричати јер сматрам да је невјероватан.

– На улици је оцу Павлу пришла жена и замолила га да оде до њеног сина, да га исповједи. Рекла му је његову адресу. – А ја сам се веома журио, рече отац Павле, – и тога дана нисам успио. Признајем, заборавих и адресу. Но, сљедећег дана она ме поново срете, веома узнемирена и толико ме је молила, да је преклињала да одем до њеног сина. Ја је чак и не упитах зашто и она не иде са мном. Попео сам се уз степенице и позвонио. Отворио ми је један мушкарац који је био млад, и одмах се видјело да је био велики алкохоличар. Гледао ме је дрско јер сам био у одеждама. Поздравио сам се и рекох му: „ваша мама ме је замолила да свратим до вас“. Он рече: „не мораш лагати, моја мајка је умрла прије пет година“. А на зиду је поред осталих висила њена фотографија. Показах му фотографију и рекох: „управо ова жена ме је замолила да вас посјетим“. А он одговори „а значи ви сте са онога свијета дошли по мене“? – Не, рекох, засад с овога. А ово што ти говорим ти уради. Сутра ујутру дођи у храм. – А, ако не дођем? – Доћи ћеш, мајка те моли. А гријех је не испунити родитељске молбе.

И он је дошао. На исповјести је буквално ридао од суза, причао је како је истјерао мајку из куће. Живјела је код неких туђинаца и ускоро је умрла. И то је чак касније сазнао, није био ни на сахрани.

Дошао је тога дана. А увече сам последњи пут срео његову мајку. Била је веома радосна. Имала је бијелу мараму, а прије тога је носила црну. Веома се захваљивала и рекла је да је њеном сину опроштено јер се покајао и исповиједио и да га је она већ видјела. Сљедећег јутра сам отишао до њега. Комшије су рекле да је јуче умро и да су га одвезли у мртвачницу.

Ето то ми је испричао отац Павле. Размишљам, ја грешни, значи да је мајци било дато да види сина са оног мјеста гдје је она била након своје земаљске кончине, значи да је знала вријеме смрти свога сина. Значи и то да су тамо њене молитве биле толико јарке, да јој је било дато да се оваплоти и замоли свештеника да исповиједи и причести  несрећног раба Божијег. Јер то је тако страшно – умријети без покајања, без причешћа. А што је најважније, значи да га је она вољела, да је вољела свога сина, чак таквог пијанца који је прогнао рођену мајку. Значи да се није љутила, већ да га је жалила и знајући више од свих нас о судбини гријешника учинила је све да би таква судбина заобишла њеног сина. Извукла га је из грешних дубина. Управо она, и само она, снагом своје љубави и молитве.

Владимир Крупин

Са руског: свештеник Дејан Ђуричић

Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, или позивања на извор, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s