Један прозорљиви старац, сједећи у монашкој трпезарији, гдје су свима давали исту храну, обратите пажњу, исту! – видио је да монаси устима приносе различиту. Један кашику меда, други комадић хљеба, а трећи влат траве…
Зачуђен овим, старац се усрдно молио Господу да му открије шта значи ово виђење. И било му је откривено: Онима који са благодарношћу Богу прихватају све што се догађа са њима, и тај њихов свакодневни ручак, њима Господ даје да осјете и у обичном хљебу сладост меда. Ко заборавља да благодари Богу, но који се труди да Му буде захвалан, он осјећа укус хљеба. А онај који је свиме незадовољан, који све вријеме зановијета, коме је све лоше… за њега и добра храна има укус траве.
Зато је Господ открио подвижнику сљедеће: да би наш живот био свијетао и радостан, да би смо осјећали «сладост» живота, за све је потребно благодарити Господа, као што говори апостол: «И тако, ако једете, или ако пијете, или шта друго да чините, све чините у славу Божију».
Свештеник Дејан Ђуричић
Свако, па и дјелимично копирање материјала „Хришћанске приче“ без привођења линка на оригинални текст објављен на нашем веб-порталу, или позивања на извор, третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. ©Парохија Кравичка
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ 