РАЗМИШЉАЊА СВЕШТЕНИКА НА ВЕЛИКИ ПЕТАК

РАЗМИШЉАЊА СВЕШТЕНИКА НА ВЕЛИКИ ПЕТАК

У оној за њега најстрашнијој, судбоносној ситуацији, у моменту који се сматра егзистенцијалним човјек је увијек сам записао је Иво Андрић у Травничкој хроници. Али, ако би један Човјек успио да за читаво човјечанство понесе бреме гријехова на својим плећима, тај Човјек би свакако заслуживао да му обратимо барем дјелић пажње. Само једну мрвицу од [...]

МАЈКА ЈЕ НАЈСВЕТИЈА СРПСКА РИЈЕЧ (Проповијед на Материце)

МАЈКА ЈЕ НАЈСВЕТИЈА СРПСКА РИЈЕЧ (Проповијед на Материце)

Најсветија српска ријеч у нашем језику одвајкада је поред ријечи Бог и ријеч мајка. Ове ријечи иду паралелно једна уз другу. Мајка је биће на које се гледало другачијим очима. Једноставно, то није само особа која те је родила, његовала и пазила у дјетињству, научила првим ријечима и корацима, поставила на животну стазу коју је [...]

БУДИМО КАО ДЈЕЦА

БУДИМО КАО ДЈЕЦА

Веома често цитирамо и понављамо Христове ријечи из Јеванђеља по Матеју када каже "Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско" (Мт. 18, 3). Но, шта ове ријечи заиста казују и какву поруку носе? Ако мислено погледамо у дубину нашег срца и вратимо се годинама уназад [...]

БЕСЈЕДА НА ВИДОВДАН

БЕСЈЕДА НА ВИДОВДАН

Постоји на небу једна сјајна звијезда. И ова звијезда је сјајнија од других и тако необична, неодољива. Не подсјећа на остале звијезде. Тако у мају и јуну она својом свјетлошћу залива црвено као крв цвијеће које се зове косовски божур. Она је неугасиви пламен вјечне истине, вјечне доброте, вјечне љубави која понекад међу људима бљесне [...]

БЕСЈЕДА НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ

БЕСЈЕДА НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ

Данас ми је припала част да кажем неколико ријечи о светитељу чије име Српско добротворно и културно просвјетно друштво већ једанаест година носи и да се осврнем на један битан аспект њиховог дјеловања а то је милосрдна дјелатност без које, како ово добротворно друштво, тако и друштво у цјелини не може постојати. Зато ћу одмах навести једну кратку мисао преподобног Макарија Великог: „Не жалимо онога који је своје имање раздао сиромасима и невољнима, јер је он вјенац вјечности понео на себи. Жалимо онога који је то имање проћердао на јефтина и грешна задовољства. Тај је потрошио и паре и душу. За откуп ништа неће имати да понуди...“