У оној за њега најстрашнијој, судбоносној ситуацији, у моменту који се сматра егзистенцијалним човјек је увијек сам записао је Иво … Више

Најсветија српска ријеч у нашем језику одвајкада је поред ријечи Бог и ријеч мајка. Ове ријечи иду паралелно једна уз … Више

Постоји на небу једна сјајна звијезда. И ова звијезда је сјајнија од других и тако необична, неодољива. Не подсјећа на … Више

Данас ми је припала част да кажем неколико ријечи о светитељу чије име Српско добротворно и културно просвјетно друштво већ једанаест година носи и да се осврнем на један битан аспект њиховог дјеловања а то је милосрдна дјелатност без које, како ово добротворно друштво, тако и друштво у цјелини не може постојати. Зато ћу одмах навести једну кратку мисао преподобног Макарија Великог: „Не жалимо онога који је своје имање раздао сиромасима и невољнима, јер је он вјенац вјечности понео на себи. Жалимо онога који је то имање проћердао на јефтина и грешна задовољства. Тај је потрошио и паре и душу. За откуп ништа неће имати да понуди…“