Постоји на небу једна сјајна звијезда. И ова звијезда је сјајнија од других и тако необична, неодољива. Не подсјећа на остале звијезде. Тако у мају и јуну она својом свјетлошћу залива црвено као крв цвијеће које се зове косовски божур. Она је неугасиви пламен вјечне истине, вјечне доброте, вјечне љубави која понекад међу људима бљесне…
Категорија: Чланци
Васкршња радост или радост новог живљења
Иако си у гроб сишао Бесмртни, уништио си Адову моћ и Васкрсао си као Победилац, Христе Боже. Женама мироносицама си рекао: Радујте се! Твојим Апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење. Ако се за тренутак замислимо над дубином вечног спасења, брзо ћемо постати свесни чињенице да се са тим не може ништа упоредити. За грешног човека…
Размишљања православног свештеника о браку и васпитању деце
Перфидном пропагандом абортуса, који се не сматра убиством већ ткз. „планирањем породице“ у којој је једно дете постало норма, за само 23 године, број становништва дупло се смањује. С друге стране, и оно што се роди, под утицајем је искривљеног система вредности и духа забаве, који стварају јасно одређен тип живота, понашања и духовног доживљавања…
Хришћанин у савременом свијету
Данас хришћане нико не угрожава, не лишавају их права и слобода…
Пролазимо поред православног храма, рука постаје тешка као челик и ми нисмо у могућности да је подигнемо да би се прекрстили. Шта се са нама дешава?
Грех – право ђавола над човјеком
Ђаво не поседује никакву моћ и власт над човјеком који је верник, који иде у цркву, који се исповеда и причешћује. Ђаво само лаје на таквог човека, као и безуб пас. Али, он има велику власт над човеком невјерником коју му је предао власт над собом. Ђаво влада душом оном влашћу која одговара правима која…
Бесједа на Академији поводом славе СДКПД „Свети Василије Велики“ Братунац
Данас ми је припала част да кажем неколико ријечи о светитељу чије име Српско добротворно и културно просвјетно друштво већ једанаест година носи и да се осврнем на један битан аспект њиховог дјеловања а то је милосрдна дјелатност без које, како ово добротворно друштво, тако и друштво у цјелини не може постојати. Зато ћу одмах навести једну кратку мисао преподобног Макарија Великог: „Не жалимо онога који је своје имање раздао сиромасима и невољнима, јер је он вјенац вјечности понео на себи. Жалимо онога који је то имање проћердао на јефтина и грешна задовољства. Тај је потрошио и паре и душу. За откуп ништа неће имати да понуди…“
