Бивши адвентистички свештеник постао православни ђакон

Нови служитељ Благовештењске епархије – Сергије Мицкан постао је парохијанин бјелогорског храма Иконе Пресвете Богородице „Свецарице“. До преласка у православље, Сергије Мицкан био је свештеник адвентистичке заједнице седмога дана у Хабаровску. У Благовештењском саборном храму 15. јула је служена Литургија на којој је епископ благовештењски и тиндински Лукијан извршио ђаконску хиротонију. Нови служитељ Благовештењске епархије…

Патрологија је живи живот Цркве

Лично ја често слушам како се свештеници у проповедима позивају на оце из далеке црквене прошлости. А како ћемо без тога? Јер Црква живи у вечности. И светитељ Игњатије Брјанчанинов, као и праведни Јован Кронштадски су заједно са преподобним Максимом Исповедником наши савременици. Али не савременици у том смислу да они живе са нама у једном времену, него у том што они живе у вечности ка којој ми непрестано стремимо да се сјединимо.

Како сам постао православац (Искуство једног Американца)

Протестантизам у Америци је окренут више ка светској слави и богатству и нови посао у Светској Банци хармонично је одговарао мојој представи о срећи. Идеја духовног подвига и ношења свога крста је нешто страно протестантској етици. Говорили су ми: „Христос хоће да ти будеш срећан и успешан“.

Размишљања православног свештеника о браку и васпитању деце

Перфидном пропагандом абортуса, који се не сматра убиством већ ткз. „планирањем породице“ у којој је једно дете постало норма, за само 23 године, број становништва дупло се смањује. С друге стране, и оно што се роди, под утицајем је искривљеног система вредности и духа забаве, који стварају јасно одређен тип живота, понашања и духовног доживљавања…

Знају ли умрли ко се и када за њих моли?

Када сам постао намјесник Лавре[1] 1831. године распоређен нам је ђакон доброг и моћног гласа. Једном је уочи празника затражио да иде у родни крај, у село, убеђујући нас, да ће успети да се врати на празничну службу. Није стигао на Литургију, није га било ни на ручку. Коначно, после повечерја се појавио, завршио је…

Бесједа на Академији поводом славе СДКПД „Свети Василије Велики“ Братунац

Данас ми је припала част да кажем неколико ријечи о светитељу чије име Српско добротворно и културно просвјетно друштво већ једанаест година носи и да се осврнем на један битан аспект њиховог дјеловања а то је милосрдна дјелатност без које, како ово добротворно друштво, тако и друштво у цјелини не може постојати. Зато ћу одмах навести једну кратку мисао преподобног Макарија Великог: „Не жалимо онога који је своје имање раздао сиромасима и невољнима, јер је он вјенац вјечности понео на себи. Жалимо онога који је то имање проћердао на јефтина и грешна задовољства. Тај је потрошио и паре и душу. За откуп ништа неће имати да понуди…“