Патрологија је живи живот Цркве

Лично ја често слушам како се свештеници у проповедима позивају на оце из далеке црквене прошлости. А како ћемо без тога? Јер Црква живи у вечности. И светитељ Игњатије Брјанчанинов, као и праведни Јован Кронштадски су заједно са преподобним Максимом Исповедником наши савременици. Али не савременици у том смислу да они живе са нама у једном времену, него у том што они живе у вечности ка којој ми непрестано стремимо да се сјединимо.

Како сам постао православац (Искуство једног Американца)

Протестантизам у Америци је окренут више ка светској слави и богатству и нови посао у Светској Банци хармонично је одговарао мојој представи о срећи. Идеја духовног подвига и ношења свога крста је нешто страно протестантској етици. Говорили су ми: „Христос хоће да ти будеш срећан и успешан“.

Бесједа на Академији поводом славе СДКПД „Свети Василије Велики“ Братунац

Данас ми је припала част да кажем неколико ријечи о светитељу чије име Српско добротворно и културно просвјетно друштво већ једанаест година носи и да се осврнем на један битан аспект њиховог дјеловања а то је милосрдна дјелатност без које, како ово добротворно друштво, тако и друштво у цјелини не може постојати. Зато ћу одмах навести једну кратку мисао преподобног Макарија Великог: „Не жалимо онога који је своје имање раздао сиромасима и невољнима, јер је он вјенац вјечности понео на себи. Жалимо онога који је то имање проћердао на јефтина и грешна задовољства. Тај је потрошио и паре и душу. За откуп ништа неће имати да понуди…“